среда, 10. август 2016.

Priča o glini

Kada je glina i priča o glini u pitanju - zatreperim. Oči porastu, uši takođe. Stanem, krenem, uozbiljim se, nasmejem se, zasijam, pošizim od uzbuđenja, radosti, strasti... svega!
Nisam znala koliki je to san bio, dok se nije ostvario. Dok nisam dobila improvizovani vaučer za kurs keramike. Na rođendan.



Posle četiri sata časa, koliko traje svaki, svake subote, ja nisam umorna, potrošena ili gladna. Ja sam u petoj brzini, izlećem pomahnitalo na ulicu i ne znam gde pre i šta pre i kako i kada da sve to uradim sa tom magijom od blata što se peče na milijardu stepeni i ima krš nekih pravila koja nikako da pohvatam.

 

Da li glazura ili engoba, da li prvo visoka ili prvo biskvit, da li glazura preko engobe ili obrnuto, da li glazura pre ili posle biskvita? I šta sad sa tolikim mogućnostima da radim?
I kako da kupim točak od stoiljada evra odma sad odma i peć od pola miliona i kako da sve to smestim na terasu? I šta da radim sa tolikim činijama i šoljama i posudama i tacnama u životu, kad ni ove ne znam gde da držim?
Ne znam, ali glina je postala moja strast i tek smo počeli. Ima da stane na terasu, ima da imamo kuću od sudova i kraj.





Kasnije su mi se uključile lampice za perle i nakit. Rekao bi čovek da je to prvo, inicijalno, da sam zbog toga krenula, ali nisam. Kada sam shvatila da mogu da pravim keramičke perle, kada sam shvatila kako se prave, kada sam krenula da ih pravim, mazim i grlim.. dokusurila sam se.
Otvorile su se nove opcije, mogućnosti i rešenja i bilo mi je jasno da kurs neće trajati preporučena minimalna tri meseca, nego malo duže. Ili mnogo duže.



Jednoj keramičkoj perli je potrebno mnogo vremena, rada i truda, da od komada zemlje postane šarmantna kugla.




Da bi perla bila velika a nosiva, mora biti šuplja. Da bi bila šuplja, potreban joj je kalup. Da bi bila kakva bih ja volela da bude - napravićemo joj custom kalup. Ili dva. I praviti perle u kalupima dan i noć, a češće noć.



Staviti taman gline, staviti glinu taman svežine, biti strpljiv pa sačekati da se spoji kako treba, biti nežan pa ne ugnječiti tako sveže. Osušiti kuglu na taman da se da rezbariti, rezbariti a ne probušiti, rezbariti a ne ugnječiti i polomiti. Izdržati da ne pipkaš svaki čas jelgotovojelgotovo ili mogla sam još samo trunku ovde. Ne. Ne pipaj, pokvarićeš.





Rezbarila sam s ljubavlju, glačala kašikom ( glačala u pogrešnoj fazi, al' neka me kad volim ), lupkala varjačom da dobije željeni oblik, bušila male rupe, bušila srednje, bušila velike... divila im se u svakoj fazi razvoja i nemala trunku strpljenja da vidim kakve će biti gotove.







Šmirglane su, farbane, šarane, potapane, vrtene, sušene.
Psovala sam oksid gvožđa i pokušavala da zapamtim koji je onaj što se lakše skida sa ruku.
Transportovala sam ih od škole do kuće, držala u krilu i umotavala najbrižnije na svetu.
I onda, kada su konačno bile gotove i kada sam konačno bila spremna da se razdvojimo, napravila novu kolekciju.
Nove kugle u mom životu uklopljene su uz heklane perle, uz drvene perle, uz lanac, voskirani konac i džins. I još po nešto.



























Da se razumemo, sve ovo ne bi postalo ovolika pasija da moji učitelji, Marija Milin i Aleksandar Vac nisu imali brdo strpljenja i entuzijazma i da im se oči nisu caklile na moje ideje i hiljadu i jedan prohtev.
I, pre svega, sve ovo ne bi imalo prostora da postane ovolika pasija da nije podrške za čuvanje dece, uspavljivanje i borbu lavovsku dok se Novičićeva bavi keramikom. I posle toga do pola noći priča o svojim impresijama.

A kakve su vaše impresije?

четвртак, 26. мај 2016.

Uske pantalone

Jel peglate vi farmerke?
A koje su vam omiljene? Svetle? Tamne? Sa elastinom ili kakav elastin šta mi pada na pamet?
Ste ih pocepali na kolenima?
Ako se pitamo o farmerkama, elastin ne volim.
Između tamnog i svetlog džinsa, preferiram tamniji. Ili bar neku sredinu.
Nemam pocepana kolena, ali sam okej sa tim. I ne peglam džins. U stvari, ne peglam ništa.

Jednom, nekada davno, sam za Nevenu napravila jednu 'vaku. Model iz ove kolekcije, ali teksas tema.



I nije mi padao na pamet taj teksas do evo baš pre neku nedelju. I tako mi je dobro pao na pamet da sam jutros mislila da ću zauvek praviti teksas i samo teksas. Ali pošto nemamo toliko vremena u životu, hajde da pustim ovih nekoliko, a posle ćemo videti.

Prvo, pošto sam se zaletela sa teksasom, stavila sam ga na obe strane. Jedan tačkasti točkić, da me želja mine i ostalo onako kako ja zapravo najradije nosim džins. Uz belu majicu i nešto crno. Kanap ako se zadesi i to je to.



Onda sam shvatila da ću naredne praviti u tom stilu. U stilu odsustva šarenila i boja, u prisustvu jednostavnosti. Odatle jedna lapo-lapo; malo džins, malo teget i puno belog. Heklanog, zamršenog, plastičnog i tako tog..



A gde je belo, stavimo malo i crno. Ili mnogo crno.



Onda jedna sa perlicama. Sa mnogo perlica, mnogo nizanja i heklanja, ali voljenja. Sitan hekl i biće ga još.



Jedna minimalistička u istoj tolikoj količini. Komada jedan, planiram komada više.



I konopac. Konopac u boji kanapa, obostrani džins i krupne kugle raznih radova.



Dakle, teksas sezona!
Čini li vam se udobno? :)

субота, 14. мај 2016.

Lete, lete, lete... ogrlice!

Bilo bi super da sad raspalim neki najbolji post na svetu! Neki strava tekst, pa neka ultra šarmantna inspiracija, pa ne znam ni ja šta. To sam valjda očekivala sada od sebe, kada je u pitanju blog. Da svu tu akumuliranu inspiraciju prospem odmasadodma i napravim neznamšta.
Ali, nećemo se ložiti previše; nema od toga sada ništa.

Inspiracija mi se preusmerila na ogrlice. Radim dan i noć, radim mnogo i jako mi prija. Nedostajao mi je posao. Nedostajao mi je rad u kontinuitetu i lepo je što ga sada imam. Pet radnih dana u cugu- vau! Deset? Ludilo! Heklam, vrtim, nižem, kombinujem i fotkam...

Kolekciju inspirisanu Ptičicinim fotografijama sam započela jednom od ideja, a to je da nema jasnog koncepta. Nema sad je počelo i sad se završilo, nego je ostalo malo otvoreno i malo drugačije od dosadašnjeg rada. Plivam onako kako me nosi i kako ogrlice donosi :D.

U skladu sa tim pravilom da pravila nema, slobodna sam da nastavim tamo gde sam kobajagi stala.
Kod fotke koja se zove Composition. Everywhere.


Ako mene pitate, to izgleda ovako:



I, ako mene pitate, to izgleda još četiri puta ovako.
Zlatno, sa drvetom, sa semenkama iz Brazila i perlica sitnih hiljadu.



I šareno izgleda. Sa perlicama iz Zagreba, sa jednom iz Atine, sa novim smotuljcima od polimerske gline i par komada staklenih.






Izgleda i belo. Svuda su sitne, mnogobrojne i heklane perlice. Sem toga, ovde sam smestila drvo, pa glinu i još po nešto.


Izlgleda i crno, na tačke i na žuto. Mala veza sa ovom malom kolekcijom je drvena perla bojene u crno, pa tačkana u belo. Posle sam u sledećoj Točkastoj tačkastoj kolekciji nastavila u sličnom maniru, što ste verovatno primetili.



Dok ovo listate, pripremam još. Ali polako. Za početak, kako vam se dopadaju ove lepojke?
I šta radite inače? :)
Nismo se dugo videli ovde.

среда, 02. септембар 2015.

Uspavanka za inspiraciju

Napravim plan: nalakiram nokte, sednem da pišem.

Lakiranje noktiju

Kažem svom čoveku pakleni plan.
Krajnje diskretno.

Iskra donosi kutiju sa lakovima u dnevnu.
Idemo u kuhinju.
Povedemo Severa.
Izaberemo lak.
Izaberemo dvanaest lakova.
Ona želi beli.
Uzima braon.
Lakira sama.
Ne želi ipak taj.
Sever je u sudovima.
Idem po aceton.
Skidamo lak.
Ipak hoće zeleni.
Maže zeleni.
Maže roze.
Mažem petrolej.
Sloj prvi.
Želim tri.
Želim top coat.
Želim manikir.
Želim more lakova!
Šaljem u Berlin fotku kako lakiramo nokte.
Ona živi more lakova i živi u Berlinu.
Mažem drugi sloj.
Spakujem lak u ranac i izmaštam mazanje trećeg.
Negde napolju, dok smo svi u šetnji.
Dok se deca ljuljaju.
Jedu sladoled.
Žele da budu nošena.
Žele u kolica.
Žele trotinet.
Biciklu.
Tobogan.
Zaboravim gde mi je lak.

Menjam plan.

Prioritet je inspiracija; dozvoliću joj da bude zabeležena onog trenutka kada se javi.

Inspiracija

Umorna sam od svega.
Tužna.
Ljuta.
Besna.
Bežim pod hladan tuš.
Bežim u spavaću.
Sedim, razmišljam.
Inspiracija!
Treba mi komp.
Komp je u dnevnoj.
Iz dnevne čujem ''Mama!''
Ispred vrata čujem ''Mama!''
''Mama!'' grebe na vrata.
Uzimam.
Grlim.
Ljubim.
Dojim.
Nosim.

Inspiracija

Uspavljujem Iskru.
Dišemo jedna u drugu.
Gledam joj oči.
Mirišem kosu.
Mir.
Noć.
Mrak.
Inspiracija!
Mozak na trista.
Nije zaspala.
Mozak na dvesta.
Ne još.
Izdrži Ivo!
Hoću, hoću!
Zaspala je.
Zaspala sam.
U devet.

Laku noć, inspiracijo.

среда, 10. јун 2015.

Srebrne cipele, četvrti krug

Niz se nastavlja.
Stigli smo do četiri, do kanapa, srebrnih cipela i crvenog maka.
Ko se tek sada uključio u priču, prethodne epizode su ovde, ovde i ovde.

U mojoj verziji fotografija iznad izgleda ovako:
U svakoj sledećoj, malo drugačije, ali u osnovi identično.




Ne bih da favorizujem, ali crna :)
A vi?

P.s. Detalji o cenama i dostupnosti ogrlica će biti na Facebook stranici.

уторак, 02. јун 2015.

Treća.. triptih.

Tri nove fotografije, sa po tri fotografije.
Tri nove ogrlice.
Treći post.

Iz prethodnih znate sve ostalo:
*kako je počelo
*kako se nastavilo..

"ReFresh."


" To have a fun."

"Bonbons. Everywhere."

Info o cenama, dostupnosti i ostalim tehnikalijama je na Facebook stranici :)

Jel' dobar trio?
:)