уторак, 14. април 2015.

Kako se gradio studio


A zašto ti ne bi imala svoj studio? Kaže ona meni.
Kako to misliš studio?
Tako lepo, imaš svoj prostor za rad; neki veliki i lep, namestiš ga kako 'oćeš i bude ti samo za perle.
Studio. Samo moj prostor. Komocija za perle.

I o tome ceo put. Od Zagreba do Beograda.
E, a zamisli ovo. Auuu, pa mogu i ovo! E pa da, i to ću. Blablabla studio blablabla. Studio. Samo moj.
Sloj priče sa njim. Sloj priče sa mamom.
Jer mama nije sigurna šta će sa sobom u kojoj smo bili brat i ja, dok smo živeli tu.
Sloj priče sa bratom.
Okej, počinjemo!
Plafon u belo, to se podrazumeva. Žuti zid- u belo. Braon sto? Belo. Šta ćemo sa ormarima? Mama zna. A gde ćemo papire? Ja ću to. Mašina za šivenje? U pink. Kako ćemo krečiti u januaru? Tako lepo, sad odma'. Dobro.
I krečili smo u januaru. I farbali smo plafon u belo u januaru. Tri sloja. Hiljadu slojeva! Sto. Stolica. Lampa. Stočić. Veliki sto. Farbaj.
Prepravljene su fioke, izbačeni su ormari. Sortirana je odeća, izbačena je ista. Ispreturane su uspomene, pobacane nepotrebnosti sa putovanja, prelistane fotografije. Slušane su kasete. Čuvali smo Iskru. Nemoj ovo, nemoj tamo, jao ne tu farbu, čekaj, skloni, zabavi.
Letele su kopije knjiga sa fakulteta, premeštali smo iz jednog ćoška u drugi, podsećajući se da je januar, da je zima i da drugačije ne može. Dakle haos.
Dan za danom, do deset. Pa do dvadeset. Pa do kraja. I do početka.
Fotku izmađijala Ptičica

петак, 03. април 2015.

On je Sever

Ima prćava usta i prćav nos.
Reklo bi se da liči na majku. Ili ujaka.
Kuma kaže da ima tople oči.
Baka da je kao sunce jarko!
Ja kažem da je on jedan mnogo dobar dečko.
Frajer. Delija. Pravi muškarac!
Ima jake ruke i brze noge.
Voli da priča i voli da mu se priča.
Nekad u četiri ujutru. Ili pet.
Pre nego što se rodio, pravili smo se strpljivi.
Vreme smo kratili fotkanjem na suncu

i po ogledalima.
Pravili smo ježa i pečat od krompira.
Gledali filmove..
i čitali knjige.
Gledali šta danas brzo i omiljeno da pravimo.

I par puta birali ipak gibanicu.
Šetali, šetali, šetali...
I slušali otkucaje srca tog malog momka.
Koji nam je tog posebnog dana pokazao koliko je veliki. I predivan.
Iskrin zadatak je bio da svima javi da je postala starija sestra.
A moj da mu ispričam koliko smo ga čekali i želeli; koliko sam srećna i ponosna.
Svaki dan.



Za sve fotografije hvala dredavoj u prugastoj majici